Kako brzo ovci raste vuna
Sretna ovca ima runo koje je zimi grije
Poznato je da ovcama vuna raste kao što ljudima raste kosa, no poznata je i ljudska ćelavost, a toga kod ovaca nema, a neke čak i ne vole šišati. Sretna ovca ima runo koje je zimi grije, a ljeti je ljudi šišaju navodno da se rashladi, no prava je istina da je ovčija vuna u nekim vremenima i u nekim zemljama bila temelj ekonomije jednako unosna kao i mlijeko, sir, meso (zrela ovčetina) ili mlada janjetina.
Zabilježeno je da je jedna odbjegla australska ovca (Chris) pobjegla upravo od šišanja i pet godina živjela u divljini, a vuna je samo nastavljala rasti. Kada su je konačno uhvatili i uspjeli ošišati skinuli su s nje 24 kilograma vune. Druga priča kaže da je Shrek nakon šest godina skrivanja dala toliko vune dostatno za 20 muških odijela. Sa izgubljene i opet pronađene merino ovce vlasnici su skinuli 42 kilograma vune, što dokazuje da ovčja vuna raste sve dok je se ne ostriže.
Domaća ovca se mora šišati, divlje same skidaju svoju vunu
Taj kontinuirani rast vune je posve prirodan i ovce se stvarno ne vole šišati, no, domaća ovca se mora šišati, divlje same skidaju svoju vunu jedanput godišnje. To rade mufloni koji žive u divljini, ali i domaće ovce koje se uzgajaju zbog mesa i vlasnici ih ne šišaju, ponekada same odbacuju vunu. Mnogi vlasnici se boje da se ovce ne zapletu u trnju i žbunju svojom grivom od vune, pa ih vlasnici i zbog toga šišaju.
Kao što vuna zimi grije ovcu i vuneni odjevni predmeti zimi griju ljude, ali vuna je čudesan materijal i ljei može hladiti bolje od pamuka i lana. Iako se ne zna točno kada je ovca pripitomljena, zna se da su merino ovce stigle 1797 g u Australiju i tada je australska privreda procvjetala, a zbog vune i ovaca i opstala u kriznim vremenima. Porijeklo merino ovce isto nije pouzdano utvrđeno, neki izvori navode Španjolsku, neki Afriku.
Ovca daje vuneno vlakno koje je istovremeno i čvrsto i elastično
Ima jako puno vrsta ovaca, jedne se uzgajaju zbog mesa, druge zbo rasploda i janjadi, a zbog vune se uglavnom uzgajaju merino ovce. Kod nekih vrsta ovaca između kovrčave vune rastu i duga, ravna vlakna, no, kod merino ovaca tih ravnih vlakana nema. Ovca daje vuneno vlakno koje je istovremeno i čvrsto i elastično zbog svoje kovrčavosti, pokušate li vlakno vune prekinuti prstima brzo ćete ustanoviti da to baš i nije tako lako napraviti.
Ovca daje jedinstvenu sirovinu za tekstl i odjeću, a koristi se i u druge industrijske svrhe. Idealan materijal je za izradu filca i šešira, odlično prihvaća boje, a vuneni predmeti su prilično otporni na gužvanje u suhom stanju. Održavanje vunenih predmeta se radi posebnim deterdžentima, na niskim temperaturama, a najbolje ih je sušiti položene na ravnoj površini. Od filca se rade šeširi, sagovi, teniske loptice, papuče i druga obuća za folklorna društva, te mnogi ukrasni predmeti i mnogi drugi uporabni predmeti.
Tagovi: